The more important things than the presidential election


Zdravko Saveski

At the time of writing this column, the results of the first round of the presidential elections were still unknown. But this is not the main reason why I will not waste time on elections on this occasion. The main reason is that May Day is approaching and that presidential elections must not be allowed to overshadow our fight for social justice and a better living standard for the vast majority of citizens.
Many will be surprised – how could May 1st be more important than the question of who will be our next president? When, in fact, what is astonishing is how people who do not have the means for decent existence, who are trampled on by their rights and dignity, who don’t get paid for their labor as much as they should and need to be paid, are more interested in presidential elections than improving the condition they are in. The president of the state has no competences in economic and social policy. Who will be the president is important to the leaders of SDSM and VMRO-DPMNE, it is important for their party soldiers, but I do not think that other citizens need to be particularly bothered with this. Of course the vassal and corrupt leadership of SDSM-DUI-DPMNE want their priorities to become yours, but it is up to you to not allow them. It is the smallest resistance that you can give to their particracy.
The government is preparing a new labor law, which is completely suppressed by public discourse. It can go in three completely different directions. First, it can be legitimized by new reductions in labor rights. Secondly, it could essentially change nothing, and the government just wants to use the new law for cheap propaganda, to boast that they have adopted a new Law on Labor Relations. And thirdly, with the new law, we can get back the rights that we were denied these past 30 years. What will happen at the end – it also depends on us. If you are silent and indifferent about what rights we have and which we do not have, the government, in collusion with the large capital, will deprive us of our rights even more – for even greater profits of the bosses. And if we put pressure, we may be able to make improvements to our rights.The government does not publish the new labor law that it works on. Depriving the general public of the opportunity to inform in a timely manner what plans to take power in this regard. And that there is room for concern and for organizing resistance is that in the draft-version of the law that the government has submitted to the unions and NGOs there are cuts in workers’ rights. Thus, for example, the government plans to abolish the workers’ nightshift ban in industry and construction. Why is the government planning this? So that the bosses can abuse the nightshift even more? And where is the alleged commitment to the advancement of women’s rights here? Or does it only apply when you take photos for March 8th? Night work is exhausting for everyone. Therefore, it must be limited to those jobs where it is required to work at night. And not to allow night work become the rule instead the exception, by introducing a new law.
Also, is there a return of some important right, or the introduction of a new right? No. For instance, for many workers, especially those with lower wages, it is important for them to get the salary for the work already done quickly. Now, it can legally be paid up to the 15th of next month. To some bosses, that’s a bit too much, and they decide to pay them a bit later. Although there is a fine of 3,000 euros for doing this. And imagine that situation. You have already done the job. And for that for that job, the law says that you can be paid regularly even 15 days later. No matter that in that period until the 15th of next month you might run out of money, you will probably have to borrow money from relatives, friends, and owe money in your local grocery shop. And you already have money that you have earned! Since it’s being done this way, why not legally determine the salary for the job already done is paid up the fifth of the month, and not to the fifteenth of the next month? Because it will not appeal to the bosses, therefore, without the pressure of the workers, the government will not change it.
We are also witnessing the utterly nonchalant attitude of the government towards the socially disadvantaged people. The government doesn’t work on increasing their social aid! Although they promised it! Although they already foresee budget funds for this! Families of four members who have a daily allowance of 200 denars for all four, or single ones who go through the day with 96 denars – have been waiting for the announced increase in social aid since January. But SDSM and DUI are being somewhat stubborn, so these people in need will probably get the expected increase with the May payment.
And imagine that situation. For everything that is in their interest, SDSM and DUI know how to reach an agreement. But they cannot seem to manage to reach an agreement on this issue for months. Because they don’t really care! Without pressure, the socially disadnvataged people will not even be able to get the increase of social assistance in May. They were able to go through the day with 100 to 200 denars? Well they could probably get by for another month. Until SDSM and DUI complete the most important things – for them. And beware of this moment. An additional 35 million euros are foreseen in this year’s budget to increase social expenditures. And since social assistance has remained the same for one third of the year, at the end of the year there will be a surplus in the budget in relation to this item of at least a third of the amount – unsatisfactory 11.7 million euros. Where will this money be end up? Where will they allocate this money? The Ministry of Labor and Social Policy, without pressure from anyone, is silent on this issue.
Another issue is more important than the presidential elections. Toshe Ilievski died a few days ago. Another young person has died because he wasn’t able to afford to pay for his treatment. And there will be more cases similar to this one in the future. In order not to be so, if we do not want to see this happen to our acquaintances, friends, our loved ones, we must organize and fight back!
The government, apparently in agreement with the bosses of the private healthcare institutions, announced yet another blow to public healthcare. That blow, advertised through the cute expression “public-private partnership”, could destroy public healthcare. The government says would be cheaper to pay private healthcare institutions, instead of investing in public healthcare.
It is nothing but an excuse for investing less money in public healthcare! And the goal is not to get citizens a better quality healthcare service. The goal is to divert public money into the pockets of the bosses of private healthcare institutions. The goal is to further weaken public healthcare so that it is even less able to compete with the private. And citizens, as always, will be the victims. Whoever has money will be treated. Those who don’t, will have to take out a bank loan, collect donations or – just die! We already see that it is so. Therefore, we must firmly stand in defense of public healthcare! More investment in public healthcare, not less, Mr. Filipche! So that Tamara, Toshe and dozens of other lives that have been lost without the citizens even finding out about them. Profits made at the expense of health, the lives of people, are profits covered in blood!

Views expressed in this article are personal views of the author and do not represent the editorial policy of Nezavisen Vesnik


Интервју со Петар Богојески: Пропуштена шанса за национален конзенсус


Активностите и ставовите за успешен референдум со цел Македонија да стане дел од евроатлантските структури го чинеа Петар Богојески разрешување од функцијата заменик-генерален секретар во ВМРО-ДПМНЕ. Тој вели дека 2018 година е промашена на сите полиња, затоа што како држава не успеавме да изградиме консензус по клучното прашање. Богојески оценува дека неуспешниот референдум ќе се рефлектира во сите сфери, а цената ќе ја платиме неколкукратно. Владата не работи добро, а ВМРО-ДПМНЕ се „прочистува“ со кадри од груевизмот. Во интервју за „Независен весник“, Петар Богојески порачува дека ако амнестијата за оружениот конфликт од 2001 година не ги растресе столбовите на правниот систем, и амнестијата за настаните од 27 април нема да предизвика ломови. Најмногу од причина што нашиот правен систем нема столбови, а со тоа и нема што да се растресе.

Г. Богојески, каков е моментно Вашиот статус во ВМРО-ДПМНЕ откако партијата Ве разреши од функцијата заменик-генерален секретар? Одите ли во седиштето на партијата, дали сте активен на партиските собири?

За мене ова беше исклучително интензивна година, особено поради јавните настапи. Во исто време, исклучително поучна година во која стекнав искуство во делот на политиката, како никогаш досега. Функциите доаѓаат и си одат. Битно е да се остане човек, верен на принципите и вредностите за кои се залагаш. Тука мислам дека покажавме многу, сите ние кои сме промотори на процесот на реформи во ВМРО-ДПМНЕ и во целото општество. Останавме доследни на она во кое силно веруваме. Исто така, остануваме оптимисти дека тој комплициран процес на крајот, сепак, ќе успее. Лично не учествувам на последните протестни маршови, зашто ги сметам за безидејни, бесцелни и обид да се воскресне концептот на „Заедничка Македонија“, кој беше најпогубен за ВМРО-ДПМНЕ, а најкорисен за СДСМ.

Што точно се случува во моментов во ВМРО-ДПМНЕ? Впечаток е дека по бегството на Никола Груевски и апсењето на Сашо Мијалков, стивна бурата по серијата исклучувања и разрешувања од партијата?
На политичката сцена во Македонија се случуваат толку многу значајни процеси, што внатрепартиските дневни случувања во ВМРО-ДПМНЕ се навистина маргинален процес. Сакам само да истакнам дека сè што се случува во македонското општество е тесно поврзано со политичките партии. Оттука, прашањето за практикување на внатрепартиската демократија е од јавен интерес. Тука апелирам на граѓанска будност и конечно отворање на процес за донесување нов закон за политичките партии, со кој „власта“ ќе ја преземе републиката во свои раце, односно ќе се воспостават минимални стандарди за демократско уредување на партиите. Решенијата да се преточат во партиските статути. Интересен е процесот на „прочистување“ на партијата од страна на перјаниците на груевизмот. Сепак, најголем проблем се „киднапираните“ општински комитети. Таму е причината за овој дефетизам, кој ја поплави партијата. Нам ни треба модерна и напредна партија, надвор од интересот на тесен круг личности.

За Македонија 2018 година беше исклучително важна и со историски случувања. Каде е ВМРО-ДПМНЕ во сите тие настани?
Неуспехот да изградиме национален консензус за државните интереси на Македонија ја прави 2018 година на испуштена историска шанса за македонско национално единство. Без разлика дали на процесот за средување на билатералните проблеми со соседите ќе се гледа низ позитивна или низ негативна призма. Нема дилема дека ова се историски настани и дека ќе ги изучуваат генерациите кои доаѓаат. За жал, повторно сите процеси се одвиваат преку меѓународна медијација, која е клучна за запазување на македонската државност. Пропуштена беше можноста да се испрати громогласна порака до светската јавност. Оставивме работите да се решаваат во балканската кал, преку балкански методи. Тоа секој од нас Македонците ќе го плати повеќекратно. Самите така избравме. Како секогаш, така и сега, најскапо ги плаќаме сопствените историски грешки. Се надевам дека идните генерации ќе бидат многу помудри од сегашната, ќе донесуваат одлуки и ќе го изградат достоинството на Македонија. Сепак, ако во фокус ги ставиме економските политики, тука скромно е да констатираме пропусти во одредени области. Едноставно, само можеме да констатираме стагнација во сите економски сектори. Владата се покажа како исклучително неподготвена да реализира што било од ветеното на овој план. Даночните реформи и продолжената злоупотреба на казнената политика допрва ќе ја урнат економијата на земјава. Станува неподносливо да се раководи мал бизнис и од него да се храни семејството. Но сега е важно да преживее државноста. Тоа е доволно за следниве 10 години.
Од друга страна, 2018 година е изгубена година за ВМРО-ДПМНЕ. Партијата остана надвор од историските процеси. За светската и за дел од домашната јавност, ние застанавме на погрешната страна на историјата и со тоа ризикуваме да ни се повтори ’45-’49 година. Се надевам тоа ќе биде избегнато. Се пропушти драгоцено време за суштински реформи во партијата за да се подготви за победа на изборите во 2019 година. Изостанаa демократизацијата и модернизацијата, а европските политики се мисловна именка. Огромното влијание на луѓето од поранешното раководство, кои инсистираат на практикување на груевизмот, како модел на управување со партијата, се провлече цела година. Исто така, и недостатокот од храброст да се направат некои чекори. За жал, добар дел од „новите ликови“, исто така, се „крстат во груевизмот“, што претставува сериозна загриженост како да се оди понатаму.

Дали Законот за амнестијата, за кој гласаа и пратениците на ВМРО-ДПМНЕ, може да ги растресе столбовите на правниот систем?
Правда секому, амнестија никому. На Македонија ѝ треба кредибилен евроинтеграциски процес. Не можеме преку прекршување на европските вредности и практики да зборуваме за европеизација на земјата. Тоа е смешно. Најмалку на пратениците на ВМРО-ДПМНЕ, кои ја поддржаа процедурата за промена на Уставот, им е потребна амнестија. На тој начин, тие самите се изложуваат пред историскиот суд. Нивниот глас „за“ треба да биде глас на визијата за европска Македонија. А проблемите со личните судски постапки треба да се разрешат низ правична процедура, каде што е претерана квалификацијата дека извршиле терористичко дело. Тоа е неодржливо. Ако амнестијата за оружениот конфликт од 2001 година не ги растресе столбовите на правниот систем, ни оваа последна амнестија за настаните од 27 април секако нема. Најмногу од причина што нашиот правен систем нема столбови, а со тоа и нема што да се растресе.

Што беше поспектакуларно: бегството на Груевски или амнестијата? Какви пораки можат да се извлечат од двата настана?
Можеби мислите поскандалозно? И двата настана имаат заеднички содржател, а тоа е цената на пропаднатиот референдум, цената на пропуштената шанса одлуката да ја донесат македонските граѓани. Сега почитувани мои сограѓани, без многу емотивни испади, подгответе се да платиме уште повеќе.

Кој е поконфузен во овој момент – СДСМ како владејачка партија или ВМРО-ДПМНЕ, како опозиција?
Можеби најтешкото прашање за мене. И двете доминантни политички партии од македонската политичка сцена се потонати во сопствениот егоизам и тесни интереси. Во овие моменти ВМРО-ДПМНЕ работи за СДСМ, а СДСМ за ВМРО-ДПМНЕ. Најупорниот ќе изгуби. Тоа дејствува погубно по мотивот за политичка будност и активизам кај граѓаните. Сепак на крајот, самите граѓани ги избираат политичарите, па оттука оваа состојба е резултат најмногу на таквите одлуки.

Што може да донесе 2019 година – и за земјата и за Вашата партија ВМРО-ДПМНЕ?
Треба да останеме оптимисти. Пред нас е големата надеж. На државата ѝ треба помош, поддршка од секого од нас. Всушност, тоа е наша основна граѓанска должност. Не треба сè да ѝ се остави на Владата и чекајќи да пропадне Владата, да направиме да ни пропадне републиката. Ќе повторам, македонската државност нема цена. Таа е највисокиот македонски национален интерес. Во таа смисла, очекувам ВМРО-ДПМНЕ да ги мобилизира сите човечки капацитети и во партијата, но и надвор од неа, да ги стави на располагање на државата, да работат на најнапредни концепти и решенија за иднината на сите нас. Владата покажа низа слабости и ја остави земјата неподготвена спроти клучната 2019 година, кога требаше да станеме земја членка на НАТО и да отпочнеме преговори за членство во ЕУ. За жал, влезот во алијансата е одложен за 2020 година, што за мене е неприфатливо. Се чувствувам беспомошен како човек поради тој факт. Потребен е итен ангажман на сите нас, власт и опозиција, да ставиме на знаење на авторитетите од НАТО дека сакаме полноправно членство во НАТО во 2019 и точка. Тоа е наш врвен безбедносен национален приоритет, во пресрет на случувањата во Косово. Посакувам тоа да го сработиме во 2019 година. Оптимист сум за почеток на преговори со ЕУ поради тоа што силни меѓународни фактори ѝ помагаат на Македонија во подготовката. За жал, и тука потфрламе ние Македонците и чекаме други да ни ги сработат нашите домашни задачи. Тоа треба да го промениме во 2019 година. А за ВМРО-ДПМНЕ, се надевам дека следната година ќе биде година на консолидација и длабоки промени, со оглед на фактот што нè очекуваат претседателски избори.

Имате ли сознанија дали во партијата почнало разгледувањето на можните кандидати за претседателските избори?
Да, секако. Се спомнуваат некои личности, кои се силно поддржани од новоформираното крило, кое мисли дека е „тврдо“ во последниве две години. Не би изложувал име на кој било сопартиец, со оглед на фактот што немам никакво влијание во изборот на кандидатот. Оној што ќе го избере кандидатот тој ќе ја сноси одговорноста за изборниот резултат. Меѓународната изолација на партијата и нарушениот кредибилитет пред граѓаните сериозно ја отежнуваат претседателската битка за нас. Се надевам на најдобро, не само за Република Македонија, туку и за ВМРО-ДПМНЕ.

Горан Адамовски